Mnogo je asocijacija kada se spomene Sicilija. Veliko vulkansko ostrvo na jugu Italije, poseban temperament, Etna, arhitektura i bogata istorija, kristalno čisto more, plaže, serijal filmova Kum, vina, izuzetna sicilijanska kuhinja, ali i vrhunski espresso. Može se reći da stanovnici ovog dela Italije izuzetnu pažnju poklanjaju uživanju u hrani i piću, kvalitetu i ukusu. Sam položaj Sicijlije je takav da je u svojoj istoriji često bila na udaru mnogih osvajača, koji su se na ostrvu zadržavali duže ili kraće. Ali ono što je bilo svojstveno svima, je da su ostavili svoje navike, namirnice, začine u upotrebi, i tako uticali na sicilijansku kuhinju kakva je danas.
Ne može se tačno reći da li su veći uticaj ostavili Grci, Arapi, Španci, Normani, Francuzi ili sami Italijani. Svako je doneo nešto što je ostalo kao tradicionalni deo sicilijanske kuhinje: od grčkih maslina, groždja od kojih kreće istorija vina, preko Arapa sa različitim začinima, kombinacijom slatko kiselih jela, kafom koja kroz espresso dobija nov dom, do (pre)slatkih poslastica, preko Normana koji su doneli tradiciju usoljene ribe, Španci limun i pomorandže u svakom jelu, a Italijani utvrdili upotrebu testenine, paradajza i sira.
Ona je spoj različitih ukusa, raznovrsnih namirnica, i neponovljiva. Svako može u tako raznovrsnoj kuhinji da nadje i nešto što mu ne prija, ali vino i vrhunski sicilijanski espresso i najzahtevnije hedoniste ne ostavlja ravnodušnim. Takva kuhinja bogata ukusima, traži espresso punog nepromenjivog ukusa, mirisa, uvek istog, vrhunskog, kvaliteta.